Kada neko osnuje DOO, najčešće razmišlja o poslu, klijentima i zaradi. Knjigovodstvo tada deluje kao nešto sporedno, ali u praksi upravo ono drži firmu „legalnom“ i stabilnom.
DOO nije samo ideja i poslovni plan, već pravno lice sa jasno propisanim finansijskim obavezama koje država shvata vrlo ozbiljno.
Šta je zapravo DOO
DOO, odnosno društvo sa ograničenom odgovornošću, jeste firma koja ima status pravnog lica. To znači da firma posluje odvojeno od vlasnika.
Ako DOO ima dug, odgovara svojom imovinom, ne privatnom imovinom osnivača. Upravo zbog tog odvajanja država zahteva ozbiljniji nivo finansijskog praćenja nego kod preduzetnika.
U praksi to znači da DOO mora imati uredno, formalno i zakonski usklađeno knjigovodstvo od prvog dana poslovanja, čak i ako nema promet.
Knjigovodstvo u DOO nije opcija, već obaveza
Za razliku od nekih drugih oblika poslovanja, DOO mora voditi dvojno knjigovodstvo. To znači da se svaka poslovna promena beleži sistematski, kroz prihode, rashode, obaveze, potraživanja i imovinu firme. Nema vođenja „sveske sa troškovima“ niti jednostavnih tabela bez pravila.
Zamislimo malu firmu koja prodaje računarsku opremu. Kada proda laptop, to nije samo „stigao novac“.
U knjigama mora postojati trag o prihodu, izlasku robe iz magacina, obračunu poreza i uticaju na finansijski rezultat firme. Knjigovodstvo u DOO zapravo pokazuje stvarno finansijsko stanje firme u svakom trenutku.
Porezi su stalni deo svakodnevnog poslovanja
DOO je obveznik poreza na dobit. To znači da se na kraju poslovne godine utvrđuje koliko je firma zaradila i na tu dobit se plaća porez. Ali priča se ne završava tu.
Ukoliko firma pređe zakonski prag prometa, postaje obveznik PDV-a. Tada svaka faktura, svaka kupovina i svaka prodaja imaju poreske posledice.
PDV se obračunava, prijavljuje i plaća u tačno određenim rokovima. Kašnjenja ovde nisu administrativna sitnica, već potencijalni finansijski problem sa kamatama i kaznama.
U realnom životu se često dešava da direktor male firme misli da „još ima vremena“ za PDV prijavu. Poreska uprava ne razmišlja tako. Rok je rok.
Zaposleni donose dodatne knjigovodstvene obaveze
Čim DOO ima makar jednog zaposlenog, nastaje obaveza obračuna zarada, poreza i doprinosa. Svaka plata mora biti obračunata po propisima, prijavljena i isplaćena uz odgovarajuće poreze i doprinose za penzijsko, zdravstveno i osiguranje za slučaj nezaposlenosti.
Primer iz prakse je firma koja kasni sa obračunom zarade jer “nije stigla da se organizuje“. Posledica su zatezne kamate i potencijalne kontrole. Knjigovodstvo ovde štiti i firmu i zaposlenog.
Godišnji finansijski izveštaji nisu formalnost
Svaki DOO mora podneti godišnje finansijske izveštaje Agenciji za privredne registre. Ti izveštaji pokazuju koliko firma ima imovine, koliko duguje, koliki su prihodi i troškovi.
Oni su javni dokument i predstavljaju „ličnu kartu“ firme pred bankama, partnerima i državom.
Ako izveštaji nisu predati na vreme ili nisu tačni, to direktno utiče na reputaciju firme. Banka, na primer, vrlo pažljivo gleda upravo te izveštaje pre nego što odobri kredit.
Knjigovodstvena politika i pravila poslovanja
DOO mora imati jasno definisana pravila kako vodi svoje finansije. Kako se vrednuje oprema, kako se evidentiraju troškovi, kada se priznaje prihod.
To nisu samo tehničke stvari, već odluke koje utiču na porez, dobit i finansijsku sliku firme.
Zato knjigovodstvo u DOO nije puko unošenje podataka, već sistem koji mora biti usklađen sa zakonima i računovodstvenim standardima.
Zašto je knjigovođa ključna osoba u DOO
Direktor vodi posao, ali knjigovođa čuva firmu od grešaka koje mogu skupo koštati. Većina problema sa poreskom upravom ne nastaje zbog namere da se nešto sakrije, već zbog neznanja ili loše organizacije.
View this post on Instagram
Zato je najpametniji potez na početku poslovanja kontaktirati proverenog knjigovođu na sajtu Pitaj knjigovodju i razrešiti sve dileme koje imate u vezi osnivanja društva sa ograničenom odgovornošću.